Смрт силнога Реџеп-паше, херцеговачкога валије, и његова сина Мурат-бега 0001    Откако је Таслиџа постала, 0002    није паша кроз Босну прошао, 0003    као сада силни Реџеп-паша 0004    са својијем сином Муртезаном. 0005    Кад је био кроз Мићајловицу, 0006    лоша срећа туд паши бијаше, 0007    па изгуби сахтијан бисаге 0008    и у њима три катул-фермана. 0009    Један катул-ферман извадио 0010    на асију Фетах-ефендију. 0011    Други катул-ферман извадио 0012    на племића Курт-бега Ченгића. 0013    Трећи катул-ферман извадио 0014    на силнога бега Мехмед-бега, 0015    Мехмед-бега Црљеничанина. 0016    Реџеп-паша силни одредио 0017    кад се сретно из Дробњака врати, 0018    све тројице глави дохакати. 0019    За њим прође Влашићу Хасане, 0020    кад он нађе сахтијан-бисаге, 0021    однеси их на нову мехћему, 0022    на мехћему Фетах-ефендији. 0023    У бисагам ништа не бијаше, 0024    сјем пашина везена долама 0025    од зелене млетачке кадифе: 0026    уза скуте навезене гује, 0027    на рамену саставиле главе, 0028    зијевају као да су живе; 0029    низа прси токе ударене, 0030    троје токе од сухога злата; 0031    једно пуце под грлом бијелим, 0032    у њему је тамам литра злата; 0033    наоколо све је окићено, 0034    свакојаким драгијем камењем; 0035    колко љешник алем на сриједи, 0036    свијетли се као зубља луча. 0037    Ту још бјеше диба и кадифа, 0038    и нануле од сухога злата. 0039    Све то паша у Стамболу купи, 0040    да понесе својој вјерној љуби. 0041    Ту још бјеху три катул-фермана, 0042    које бјеше паша извадио, 0043    да погуби своје противнике. 0044    Кад кадија проучи фермане, 0045    око њега свијет се окрену, 0046    док се сложи на земљицу црну. 0047    Пошто се је мало разабрао, 0048    на дви стране опреми сахије; 0049    сахију је једног опремио, 0050    у Потпеће, Курт-бегу Ченгићу, 0051    и реко му, да му вако каже: 0052    „Селам ти је Фетах-ефендија, 0053    одмах да идеш на нову мехћему.” 0054    Сахију је другу опремио 0055    у малено село Црљенице, 0056    до силнога бега Мехмед-бега. 0057    И њему је реко, да му каже: 0058    „Селам ти је Фетах-ефендија, 0059    одмах да идеш на нову мехћему.” 0060    Када су се бези састанули 0061    код кадије на новој мехћеми, 0062    њима рече Фетах-ефендија: 0063    „Драги бези, три катул-фермана 0064    нашао је Влашићу Хасане. 0065    Ево овдје сахтијан бисаге, 0066    и у њима три катул-фермана, 0067    један на ме, два на вас двојицу. 0068    Из Стамбола када се вратио 0069    у Дробњак је одмах пролазио, 0070    да по њему покупи хараче. 0071    Бисаге је иђућ изгубио. 0072    Сад шта ћемо, моја браћо драга? 0073    Кад се паша из Дробњака врати, 0074    сву тројицу нас ће погубити!” 0075    Оба бега главе оборише, 0076    не рекавши ни црне ни б’јеле 0077    па гледаху по ћилиму шаре. 0078    Опет рече Фетах-ефендија: 0079    „Чујете л’ ме, моја браћо драга, 0080    да у Дробњак књигу накитимо, 0081    накитимо па је опремимо 0082    на кнезове, наше пријатеље. 0083    Ако ли га они не убију, 0084    русе ће нам одсијећи главе.” 0085    Оба бега кадији рекоше: 0086    „Таман тако, друге чаре нема!” 0087    Па овако књигу накитише: 0088    „О кнезови, наши витезови, 0089    ето тамо силног Реџеп-паше 0090    са својијем сином Муртезаном. 0091    Велик ће вам харач ударити, 0092    нећете га моћи исплатити, 0093    отуда га не пуштајте амо, 0094    јера ће нас свију погубити.” 0095    Курт-бег одмах зовну свога слугу. 0096    Кад му писмо додаде у руку, 0097    овако је њему говорио: 0098    „Ево писма, па га добро чувај, 0099    понеси га тамо, до Дробњака, 0100    баш на руке Косорићу кнезу.” 0101    Одмах слуга узјаха парипа 0102    па отјера крвавом Дробњаку. 0103    Слушај, сад ћу о паши пјевати: 0104    кад је паша у Дробњак дошао, 0105    и ту му је лоша срећа била. 0106    Он не пада ђе је падо прије, 0107    већ он паде у Језера равна, 0108    у бијелу Косорића кулу. 0109    Пошто сунце за горицу зађе, 0110    црна ноћца паде по Дробњаку. 0111    Бег Муртезан млади говорио: 0112    „Чујеш ли ме, Маловићу кнеже, 0113    донеси нам госпоску вечеру, 0114    коњма подај зоби и сијена!” 0115    А вели му кнеже Маловићу: 0116    „Биће вама госпоска вечера, 0117    биће коњма зоби и сијена! 0118    Већ слушај ме, беже Мурат-беже, 0119    ја ти кажем, као пријатељу: 0120    Ноћас ће вам раја ударити, 0121    бијелу вам запалити кулу, 0122    и сви ћете изгинути лудо. 0123    Бјеж’те с главом, ако бога знате!” 0124    Препаде се млади Мурат-беже, 0125    па узлеће уз бијелу кулу 0126    и упаде оцу у одају, 0127    па је њему вако говорио: 0128    „Устај, бабо, да бјежимо с главом, 0129    ноћас ће нам раја ударити, 0130    лудо ћемо изгубити главу”. 0131    Реџеп-паша срца јуначкога, 0132    нимало се тога не препаде, 0133    Муртезана стаде свјетовати: 0134    „Зашто си се, Мурто, препануо? 0135    Вазда соко сокола излеже, 0136    кукавица кукавицу сињу! 0137    Зар не знадеш, ко је теби бабо, 0138    а ко ти је мајку породио, 0139    а ко те је пасом опасао, 0140    на чијем си крилу одрастао? 0141    Гђе је тебе огријало сунце, 0142    па си тако страшив, кукавицо?! 0143    Власи знају ко је Реџеп-паша 0144    нити смију, нит ће ударити!” 0145    У тој р’јечи, у којој бијаху 0146    са свих страна Власи ударише 0147    на бијелу Косорића кулу. 0148    Ал’ се паша затвори у кулу 0149    па из куле јуначки се брани. 0150    До сабаха Власи јуришаху, 0151    да обију Косорића кулу. 0152    Али кула чврста саграђена, 0153    сва је пуста од камена живца. 0154    Сви јуриши бјеше узалуду, 0155    јер јој пера одбит не могаху, 0156    а паша је брањаше јуначки 0157    са неколко својих бајрактара. 0158    Кад свануло и сунце грануло, 0159    увиђеше да им је залуду 0160    јуришати на камену кулу, 0161    живу ватру њојзи придадоше. 0162    Кад се виђе паша на невољи, 0163    удри ногом, па отвори врата, 0164    а потеже ћорду аџемкињу, 0165    па наћера међу триста Влаха. 0166    Пошто десет замијени за се, 0167    убише га, алах рахметиле! 0168    А за њиме млади Муртезане. 0169    Кад је много квара начинио, 0170    и он паде, жалосна му мајка! 0171    Бајрактари један за другијем 0172    Власим много починише квара, 0173    сви до једног уз пашу падоше. 0174    Па шта ћу ти дуљит и казиват! 0175    Кад је црна ноћца осванула, 0176    кнез Маловић на бојиште дође, 0177    он распара пашу Реџеп-пашу 0178    и његова сина Муртезана. 0179    Дробове им туде закопао, 0180    а трупове у Пљевља однио. 0181    Пљевљаци су пашу закопали 0182    насред Пљевља, крај велке џамије, 0183    покрај њега младог Мурат-бега. 0184    Ово мјесто, крвљу напојено, 0185    до тада га Дробњак називаху, 0186    а од тад га називљу Дробњаци. 0187    Давно било, сад се спомињало, 0188    јавор гусле све су сачувале 0189    успомене на наше јунаке.